Angel Millar-ovi Holistički Rituali i Razvoj Veština za Atomizovana* Vremena

(* Atomizovana vremena – znači da u današnja vremena često ljudi više nemaju tradicionalne veze porodice i društva; svako od nas se smatra jedinicama u političkom i komercijalnom sistemu. Npr. bez podrške ili smislenih veza i kao takav, nema načina da se odupre svemu potrošačkom i političkim silama.)

“Prvi put sam se upoznao sa Angel Millar-om preko podkasta “Okultna strana Ličnosti”. Odmah sam bio impresioniran njegovim ličnim iskustvima u vezi sa filozofijama Istoka i Zapada kao i sa njegovim neuobičajenim pogledima i kritikama ispraznosti aspekata naše moderne zapadne kulture. Angel je vredan čovek koji radi u nekoliko oblasti ličnog razvoja i izražaja.

Iako i sam nisam slobodni zidar i dalje nalazim dubok smisao i inspiraciju iz Millar-ovih reči, napisanih i izgovorenih na niz tema od ezoterije do kreativnosti. Continue reading “Angel Millar-ovi Holistički Rituali i Razvoj Veština za Atomizovana* Vremena”

Manje tajne (misterije) koje smo zaboravili: Slobodno zidarstvo, Muškost i Inicijacija

Pre manje od jednog veka, bratstva su igrala važnu ulogu u životu muškaraca u SAD-u. Vitezovi Pythias, Odd Fellows (Čudni momci) i naravno, Slobodni zidari (ili “Slobodni i Prihvaćeni zidari”), među stotinama drugih manjih bratstava, postojali su u svakoj državi. I muška društva inicijacija – od Kulta Mitre do kineskih borilačkih veština – odigrala su bitnu ulogu u većini društava na Istoku i u Antici, pre nego što je Hrišćanstvo postalo religija zapadnih naroda.

Nestanak Männerbund-a (“muško društvo”) ostavio je vakuum, koji je ispunjen idiotizmom “Frat-kuća” (“Frat house”) i nasiljem uličnih bandi. Slobodno zidarstvo još uvek postoji kako bi ponudilo inicijaciju, a tu su i brojni ezoterični redovi koji isto tako čine, iako oni uglavnom prihvataju muškarce i žene, a često – kao u slučaju Wicca – naglašavaju ženske aspekte prirode ili božanstva. Continue reading “Manje tajne (misterije) koje smo zaboravili: Slobodno zidarstvo, Muškost i Inicijacija”

Telo kao duh: Yukio Mishima, autor, intelektualac i ratnik

„Moguće je… da ljudi koriste telo kao metaforu za ideje“ – japanski autor Yukio Mishima kaže u „Suncu i Čeliku“.

Mishima je bio slabo i bolešljivo dete koga je veoma volela njegova baka tako da je bio prezaštićen. Nije mu bilo dozvoljeno da se igra sa drugim dečacima i odrastao je udaljen od muške kulture ( kao i od svoje majke kojoj nije bilo dopušteno da ga nadgleda). Za njega, kaže Mishima, “prvo su došle reči; onda … je došlo telo. Bilo je … već izgubljeno rečima. ”

Za autora, odgovor na taj gubitak – kojeg je morao videti takođe i u Japanu posle Drugog svetskog rata, poraženog američkom atomomskom bombom – bio je da uzme Kendo (tradicionalna japanska borilačka veština mačevima) i bodi-bilding, tako da transformiše svoj tanki okvir u moćno sredstvo koje bi se moglo nositi, nadmetati sa njegovim intelektom. Continue reading “Telo kao duh: Yukio Mishima, autor, intelektualac i ratnik”

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑