Angel Millar-ovi Holistički Rituali i Razvoj Veština za Atomizovana* Vremena

(* Atomizovana vremena – znači da u današnja vremena često ljudi više nemaju tradicionalne veze porodice i društva; svako od nas se smatra jedinicama u političkom i komercijalnom sistemu. Npr. bez podrške ili smislenih veza i kao takav, nema načina da se odupre svemu potrošačkom i političkim silama.)

“Prvi put sam se upoznao sa Angel Millar-om preko podkasta “Okultna strana Ličnosti”. Odmah sam bio impresioniran njegovim ličnim iskustvima u vezi sa filozofijama Istoka i Zapada kao i sa njegovim neuobičajenim pogledima i kritikama ispraznosti aspekata naše moderne zapadne kulture. Angel je vredan čovek koji radi u nekoliko oblasti ličnog razvoja i izražaja.

Iako i sam nisam slobodni zidar i dalje nalazim dubok smisao i inspiraciju iz Millar-ovih reči, napisanih i izgovorenih na niz tema od ezoterije do kreativnosti.

Čitajući njegove eseje na Phalanx-u imao sam osećaj svrhe i nadahnuća. Iako postoji mnogo toga što je zbunjujuće i što nas dovodi u zabludu svuda oko nas, Millar uvek usmerava našu pažnju na pozitivno i bodri druge da žive punije i autentičnije živote. Millar ima mnogo toga da ponudi u smislu praktičnog uputstva za svakog ko se oseća izgubljenim ili je nezadovoljan svojim odnosom prema sebi samom i sa savremenim društvom u celini. U ovom razgovoru saznajemo više o njegovoj pozadini i njegovim vlastitim izvorima okultne, kreativne i filozofske inspiracije”. – Jeff Wolfe.

Kada ste se prvi put zainteresovali za ezoteriju?

Imao sam 15 godina kad sam prvi put pročitao knjigu o ezoteriji. Bilo je to o astralnoj projekciji i elementima, a možda je bila i knjiga od Dion Fortune, ali nisam siguran. Godinu dana kasnije kupio sam knjigu o neopaganskim ritualima, a godinu dana iza te, kad sam imao oko 17 godina, došao sam do okultne i New Age duhovne knjižare nekoliko milja od mesta gde sam živeo. Počeo sam redovno da posećujem tu knjižaru i da čitam o tim temama, od Mircea-e Eliade do Aleister Crowley-ja. Verovatno je većina onoga što sam pročitao bila smeće, ali je otvorila moju maštu i moj interes za druge kulture.

Koji su mislioci, praktičari i pisci najznačajnije oblikovali tvoj život i ponudili ti bolje načine razumevanja sveta i kako povećati svoje lične veštine?

Kao što je pomenuto, Mircea Eliade-ova pisanja su mi bila zanimljiva kad sam bio mlad i još uvek su. Napokon i Crowley je interesantan. Takođe čitam i neke od dela Israel Regardie-ja. Ne smatram sebe obožavateljem ni Regardie-a ni Crowley-ja, ali mislim da je Crowley-ova sposobnost pisanja fikcije, ne-fikcije, poezije i prevoda, eksperimentisanje u slikarstvu likovne umjetnosti, bavljenje se boksom, planinarenje i njegova putovanja po svetu, čine ga izvanrednim primerom onoga što život može biti. Mislim da ne možete imitirati Crowleya ili usvojiti njegovu nauku u potpunosti, ali kao i, recimo, Picasso u umetničkom svetu, mislim da možete biti nadahnuti njegovom energijom.

U osnovi, zainteresovan sam za one pojedince koji su u stanju da praktikuju tvrde i meke umetnosti, fizičke i duhovne discipline ili koji mogu koristiti uticaje koji se smatraju da su van njihove osnovne discipline.

Pored Crowley-ja, još jedan primer koji ja često citiram je Miyamoto Musashi, japanski najpoznatiji samuraj, poznat ne samo po svojim veštinama kao ratnik nego i zbog celokupnog njegovog slikarstva i kaligrafije. On je na Zapadu najpoznatiji po svojoj knjizi ” Book of Five Rings” (Knjinga Pet Prstenova), koja je dubokoumno delo na temu borilačkih veština i praktikovanja bilo koje vrste discipline.

Ja sam bio veoma zainteresovan za rad japanskog pisca Yukio Mishima kada sam bio u mojim dvadesetima. I opet, Mishima je bio jedan od onih multi-dimenzionalnih karaktera – japanski najpoznatiji pisac toga vremena, on je takođe i glumio, vodio orkestar, praktikovao bodi-bilding i oformio svoju sopstvenu privatnu armiju.

Kada posmatraš trenutni okultni pejzaž kroz lične interakcije, nove knjige koje su napisane i opseg medija koji su proizvedeni; šta vidiš?Da li je to scenana na novom vrhuncu potencijala ili stagnacije ili regresije?

I jedno i drugo; postoji i novi vrhunac i novo prizemno. Zapadna ezoterija se može povući u neku vrstu muzikološkog načina razmišljanja, želje da sačuva tradicije, pre nego li da ih oživi i da energiju tradicijama. Na drugom kraju skale, u okultizmu, možete naći neku vrstu “bilo šta prolazi” stava, gde su stvari pomešane zajedno zarad stvaranja nečeg novog, da bi se izbeglo da se nešto proučava previše duboko. Ali ono što se tako stvori retko traje ili je retko važno. Postoje izuzeci.

Neki mali izdavači, kao što je Theion Press, objavljuju radove visokog kvaliteta, dubokih misli, radikalno ipak naučno.

Kako si se uključio u borilačke veštine?

Želo sam da vežbam Kung fu neko vreme, ali kada sam imao oko 22 godine, upoznao sam učenika Nam Pai Chuan Shaolin Kung fu hrama u Londonu, i pridružio se razredu. Nikad nisam sebe zapravo smatrao da sam “sportska” osoba, delom zbog moje umetničke prirode a delom jer sam mrzeo fudbal (ili barem egoizam za koji je izgledalo da izlazi iz onih koji ga igraju ) kada sam bio u školi — iako prilično volim ragdbi i voleo sam atletiku. Međutim , nakon što sam započeo Kung fu, shvatio sam, veoma brzo, da ja zapravo volim prevazilaženje granica mojih sposobnosti.

Na koji način su borilačke veštine razvile tvoju duhovnost ili filozofiju?

Nakon što sam se preselio u New York prestao sam da vežbam, osim nekoliko vrlo kratkih perioda treninga Tai Chi-a i Kung fu-a. Ponovno sam uzeo ovaj drugi, kao redovnu vežbu, pre otprilike šest godina. Ta škola shvata borbu i samoodbranu vrlo ozbiljno. Mi ne nosimo zaštitu i nekada se povredimo. Iako se trudimo da minimalizujemo povrede, naravno; Mislim da je važno da primoramo sebe da se suočimo sa tim stvarima i situacijama koje nalazimo da su teške i čak iako smo uplašeni.

Kung fu mi je pomogao da se razvijem jer je učinio da se suočim sa mojim strahovima i naterao me da uradim stvari koje su izgledale nemoguće za mene pre nego što sam se pridružio u Kung Fu. Prilično sam smirena osoba, ali shvatiš koliko si smiren kada stojiš ispred nekog koji je daleko nadmoćniji od tebe u borilačkim veštinama a da ti znaš da te on može i verovatno hoće povrediti.

Ali, iznad svega, za mene je važno da imam fizičke vežbe, isto kao i duhovne i mentalne discipline. Iako ljudi teže da se fokusiraju na samo jedno ili dva od ovih stvari, verujem da mi ne možemo istinski razviti sebe ako zanemarimo naše telo i našu karmu vezano za to.

Koju vrstu povezanosti ti vidiš između borilačkih veština i explicitnijih duhovnih praksi kao što su meditacija, okultizam i magija?

Škola u kojoj ja upražnjavam Kung fu takođe naglašava meditaciju i unutrašnju energiju radi zdravlja i dobrobiti. Mi takođe vežbamo negovanje unutrašnje energije (Chi) — i rekao bih da, po mom iskustvu, unutrašnja energija je jača kada je telo jače, a verovatno i obrnuto. Telo je neka vrsta talismana i ono zrači svesnost kroz takve stvari kao što su   izraz lica, držanje tela, vidljivo zdravlje tela, i tako dalje. Um utiče na telo i telo utiče na um. Mislim da je to razumevanje ključno za duhovni razvoj.

Možeš li opisati tvoj lični alhemijski preobražaj koji si iskusio kroz tvoje bavljenje borilačkim veštinama i okultizmom? Koji su to najznačajniji aspekti tebe koji su se preobrazili na način koji je povezan direktno sa tim veštinama?

“Alhemijski preobražaj” je dobra fraza. Ljudi nekad misle na to kao da je reč o ispijanju neke vrste eliksira života. Ipak, takvi ljudi često zanemaruju osnove. Pravi alhemijski preobražaj može biti izazvan prirodnim putem (i, predložio bih, na biljnoj bazi) ishranom, fizičkim treningom, i meditacijom (posebno na Čakre). Pokušavam da se pridržavam toga.

Što se tiče toga koji su se to aspekti mene preobrazili, rekao bih da sam stekao fizičku snagu, sposobnost da prinudim sebe i veću možda i najvažniju sposobnost da ostanem smiren u stresnim situacijama. Konkretnije, sećam se prvog puta kada sam polomio betonsku ploču sa mojom šakom. Bio sam zapravo šokiran da je pukla a da ja nisam bio povređen. Od tada sam doživljavao slične stvari.

Kako ti razumeš magiju i kako ona deluje u okviru tvog izabranog puta ličnih rituala i vežbi?

Ja verovatno ne bih upotrebio izraz “magija,” ali ostali bi. Kao što sam pomenuo, ja praktikujem čakra meditaciju – ona je evoluirala tokom decenija, takođe praktikujem Chi Gong i naravno, druge vrste meditacije, poput razmišljanja o mojoj smrtnosti. Neko bi mogao to uporediti sa Zen-om, Tibetanskim Budizmom, ili sa Tantrom.

Trudim se da to vežbam dnevno… Ponovo, moram da kažem da je meni važan razvoj uma, tela i duha. Mislim da je to pravi put.

I dodao bih da mi možemo naći magiju u svetovnom. Uzmite razgovore, na primer, pokazalo se da kada dve osobe razgovaraju i uživaju u razgovoru, njihovi moždani talasi se sinhronizuju. Postoje stvari koje se odvijaju unutar nas i između nas kojih nismo svesni. Na neki način, to je magija. Materijalni svet je prožet sa smislom i duhom i mi smo stalno u interakciji sa njim i preoblikujemo ga.

Kakvo mesto ima mit u tvom pogledu i filozofskoj perspektivi?

Hmm… u suštini, rekao bih da ja gledam na mit, drevnu kulturu i prakticioniste unutar drevnih kultura kao na model za način života,ili, barem, kao primer kako prevazići obe prepreke, kako unutrašnje tako i spoljašnje. To delom može biti zbog toga što ja vidim u mitskim figurama arhetipove onih koji su sposobni da praktikuju različite umetnosti ili da žive tri-dimenzionalni život.

Bog pisanja i poezije je takođe i bog rata. Mitski kovač je šaman, pobunjenik koji se diže protiv tiranije i tako dalje.

Kada si počeo da osnivaš  “Phalanx” projekat, koja su bila tvoja vodeća načela koja su služila kao motivacija?

Bio sam zainteresovan za pisanje knjige na temu muške duhovnosti, posebno u vezi sa slobodnim zidarstvom, borilačkim veštinama, Zen-om i Samurajima itd. Želeo sam da započnem istraživanje tih tema javno. “Phalanx” se razvio i promenio prilično brzo i izrastao u različitim pravcima od onda. Posebno se trudim da čitaocima dam načine na koje oni mogu da razvijaju sebe: mentalno, fizički i duhovno i načine na koje oni mogu da poboljšaju neke aspekte svojih života – bez obzira na njihov pol.

Šta te je navelo da se odlučiš da se usredsrediš na pitanja vezano za savremenu muževnost i pojam muškosti? Kakvu to posebnu pažnju obraćaš ovom aspektu čovečanstva za koji smatraš da nedostaje u našoj modernoj kulturi ili u medijima?

Nisam stvarno zainteresovan za muške probleme  per se (same po sebi). Ne znam ništa o pokretu za “prava muškaraca” i to me zapravo ne zanima. Mislim da je glavna prepreka sa kojom se muškarci danas suočavaju jeste da mi nemamo danas u savremenom društvu velike primere muškosti na koje da se ugledamo. Za mladog čoveka, posebno, očevi su često odsutni od kuće, da li je to zbog razvoda ili zbog dugih radnih sati na poslu. A kada su očevi prisutni, oni su emotivno odsutni, ili imaju malo mudrosti da ponude. To nije dovelo do društva muškaraca koji su jaki ali koji poštuju žene, aktivnih i dinamičnih ipak mirnih u sebi. Umesto toga, vidimo poigravanje diskreditovanih muškaraca – piće, droge, bande, hvalisanje (razmetanje) – iako su ove stvari kao deo savremenog društva mnogo šire, naravno.

Dakle, postoji tačka gde muškost postaje mračna, gubi temelj ili balans i izražava sebe na vrlo neprijatne načine koji podrivaju klasične pristupe samo-razvoju i snazi vrednoj divljenja? Kako muškarci mogu biti više pažljivi da ne upadnu u ove zamke ega?

Mislim da muškarci treba da traže bolje primere i odstrane negativne uticaje. Dobri primeri se mogu pronaći u mnogim školama borilačkih veština i u nekim Ložama, na primer, gde su samo-razvoj i duhovnost važni njenim članovima.

Napisao si tri knjige o Sobodnom Zidarstvu. Da li ćeš i dalje nastaviti da pišeš knjige posvećene toj temi ili će tvoja sledeća knjiga ići u novom pravcu?

Planiram da uradim i jedno i drugo. Radim, polako, na prikupljanju nekih spisa zajedno za jednu kratku knjigu o Masoneriji, ali takođe istražujem oblasti koje govore o samo-razvoju i možda ne tako iznenađujuće, o mitologiji, simbolizmu i ritualima povezanim sa tradiocionalno muškim kultovima, društvima, bratstvima, itd. – Samuraji, Mitraizam, itd.

Ti si takođe proučavao Islam. Šta te je tu najviše očaralo?

Verovatno veze između zapadnih i islamskih mislilaca, avanturista, radikalista i između izvesnih slobodnih zidara i takozvanih “Frindž(Fringe) Masona” i islamske duhovnosti tokom posebno kasnog 19-tog veka. Verujem da sam ja prva osoba koja se bavi detaljnim istraživanje ove teme.

Šta većina zapadnjaka ne shvata vezano za Islam i da li ta kratkovidost stvara više opasnosti u svetu kao celini?

Najobrazovaniji zapadnjaci su vrlo okrenuti posmatranju prema unutra. Oni zamišljaju da je svaka kultura ista kao najrazvijeniji elementi na Zapadu. Oni zamišljaju ne-Zapadnjake kao da su potpuno isti kao oni, sa začinjenom hranom i etničkim praznicima u kojima možemo da uživamo.

Ili da kažem to na drugačiji način, Zapad želi da odbije da veruje da Islam ima bilo kakav stvarni sadržaj i voli da misli o tome kao o nekoj vrsti etničkog identiteta.

Međutim, kulture i religije imaju svoju logiku i one se ne podređuju pogledima Zapada ili idejama o tome šta je važno u životu ili u društvu. U pogledu alkohola, pola, porodice, odeće – da navedem nekoliko oblasti — pozicija Islama je više tradicionalna, konzervativna i uopšte suprotna progresivizmu. Možete misliti da je to dobro ili da je to loše – i ja ne zauzimam stav – ali nema svrhe u pretvaranju da Islam, ili bilo koja druga religija, se nekako slaže sa bilo čime u šta se veruje na Zapadu ovog meseca. Pa, da, može stvoriti opasnost jer stvara isključenje(izopštavanje).

Tako da su, moderni zapadnjaci izvitoperili Istočne tradicije, izostavljajući delove koji ih čine nelagodnim sa ciljem da ih pretvore u proizvode za zapadnu robu?

Efektivno posmatrano – da. Iako je Hrišćanstvo često napadano kao netolerantno ili zbog krstaških ratova koji su bili pre 700 godina (ja inače nisam Hrišćanin), ostale religije su često branjene od tačno ove vrste kritike na bazi da “nijedna religija ne uči nasilju”. To je stvarno šizofreno. Zapadnjaci izaberu, poput probiranja trešanja, jednu ili dve stvari koje im se sviđaju iz svake religije, ignorišu 99% od svake i tvrde da oni nekako razumeju suštinu religije sve do tačke kada se osete slobodnim da protivreče onima koji praktikuju religiju ili čak njihovim svetim tekstovima.

“Probiranje trešanja” je put ka neznanju. Bolje je proučavati religiju i držati se kroz teške i neprijatne stvari dok shvatite kako očigledno nasilan pasus možete interpretirati(tumačiti) kao pomirujući ili mistični, a ne doslovni. Ali većina Zapadnjaka neće sebi dopustiti tu borbu pa tako oni ostaju zaglavljeni u površnom.

Simpatišeš ne-Zapadne religije i pre-moderne kulture. Koji izgubljeni aspekti prošlosti su najštetnije uticali na to kako mi razmišljamo i kako činimo u svetu?

Mislim, u svom najboljem izdanju, pre-moderni svet se karakterisao holističkim pristupom društvu i verovanjem u sveto. To sveto nije nužno nešto što pripada instituciji, ali nešto što je viđeno u svetu, u prirodi i čak u muškaraca i žena. Priroda (čiji smo svi mi deo) i društvo bili su otelotvorenje Natprirodnoga. U pogledu društva, nije bilo atomizma, i potrage za smislom u politici i materijalizmu. Pojedinac je bio deo svoje porodice i deo njegovog trgovinskog saveza bratstva profesionalaca, svoje crkve ili hrama itd.

Ako je ljudska istorija talasasto kretanje između vrhova, dolina i niskih tačaka; gde bi smestio našu sadašnju kulturu u smislu vrednosti, umetnosti i duhovne dubine?

Zapadu izgleda da ponestaje ideja, izgleda da samo prolazi kroz pokrete. Usredsređenost na moralnost u popularnoj kulturi zamagljuje dublje probleme.

Obrazovanje koje uči šta da misliš ali ne kako da misliš — i definitivno ne kako da pitaš autoritete — masivan studentski dug, masivni troškovi zdravstvene zaštite, kompjuterizacija radne snage,osećaj egzistencijalne dosade — od neznanja zašto postojimo ili šta bismo trebali da radimo u životu. Ovo su samo neki izazovi sa kojima se suočavamo ali u velikoj meri se trudimo da ih izbegavamo.

Često se čuju žalbe da ne proizvodimo dovoljno i da su fabrike i industrija preseljeni iz SAD u Kinu. Ali, možda još više zabrinjavajuće — obzirom da je to pokazatelj zdravlja duše nacije — jeste to, da obični ljudi više ne stvaraju. Pre jedan vek ili godinama ranije bilo je normalno da čovek pravi stvari od drveta. — da rezbari ili da pravi nameštaj ili nešto — a za žene da šiju, pletu, vezu jorgane. Obični ljudi su bili kreativni. Ali od izuma televizije, ljudi su postali potrošači. Mnogu ljudi bili bi posramljeni da spavaju ispod jorgana ili da sede za stolom koji su sami napravili.

Ne mislim da treba da se držimo stroge uloge prema polu ili da muškarci cepaju drva a žene da šiju itd. Daleko od toga. Ali, mislim da treba da se vratimo ideji da stvaramo za sebe. Na čudan način, ova staromodna ideja nastavljena je u kulturi omladine — u Pank-u, Gotici i u Rockabilly-ju, na primer, gde su ljudi napravili svoje odelo, obojili svoje kožne jakne itd. Ali, sada možemo reći za sve da nema potrebe nešto raditi i nešto važno se izgubilo kao rezultat.

I da li vidiš to u masoneriji? Da li je izgubila svoj put ili postala razvodnjena od onoga čemu je originalno bila namenjena da postigne? Ako je tako, šta misliš da je bio uzrok?

Ako pogledate 19-ti vek u Americi, vidite neuobičajenu energiju u vezi s’ masonerijom — žene šiju jorgane sa masonskim simbolima na njima; žene vode biznis sa tekstilom , prave regalije za Lože; muškarci graviraju štapove za šetnju ili nameštaj sa masonskim simbolima. Taj aspekat je manje značajan.

Ali Slobodno Zidarstvo se menja i mlađa generacija masona je mnogo više zainteresovana za ezoteriju i duhovnost nego prethodne generacije. Oni su takođe i dinamičniji i rade stvari za sebe: drže konferencije, dovode govornike i dovode masonske dobavljače. — prodaju umetnine, nakit, itd. Dakle, ja verujem da postoji neko oživljavanje.

Dakle kreativnost i umetnost su ključne za naše živote… Kako, onda, to uključiti u sopstveni život kao alat za razumevanje i za rast?

Osim borilačkih veština i ezoterije, proučavao sam likovno slikarstvo,  modu i poeziju — i verovatno ostale umetnosti za kratko vreme. Još uvek dizajniram, pišem svaki dan, pa su to sastavni delovi mog života. Mislim da su stvari zanimljivije kada prelazimo s jednog medija na drugi – od pisanja do likovne umjetnosti, ili obrnuto, itd.

Iako sam prvenstveno poznat po pisanju, naslikao sam neke masonske tablice (slike masonskih simbola), koje su bile prikazane na obe obale i istočnoj i zapadnoj, na primer. Iskoristio sam detalj jedne od njih za naslovnu stranu moje knjige: “Freemasonry: Foundation of the Western Esoteric Tradition (Slobodno Zidarstvo: Osnivanje Zapadne Ezoterijske Tradicije)” i neki drugi detalji su reprodukovani u knjizi: “The Secret Power of Masonic Symbols (Tajna Moć Masonskih Simbola) od Robert-a Lomas-a.

Što se tiče uticaja na mene, posebno su na mene uticali rani radovi japanskih dizajnera: Issey Miyake, Yohji Yamamoto, Kohji Tatsuno i Rei Kawakubo (Koji je bio na čelu Comme des Garcons), posebno Miyake, koji se osvrnuo na tradicionalnu japansku estetiku i iskoristio tradicionalne japanske materijale na nove načine — koristeći nauljen papir i bambus na odeći tokom 80-tih godina. Iako taj rad sada može izgledati pomalo prevaziđeno, mislim da možete naučiti iz njegovog duha: uzmi ono što je zanemareno, ali koje je smisleno i lepo i uradi nešto neočekivano sa tim. Sa “Comme des Garcons”, takođe – objavili su žurnal umetničkih dela i slika pod nazivom: “Šest (Six)”. Izgledao je kao zabavnik i mislim da je to bio promišljen izbog. Kao alat za rast, naravno on omogućava istraživanje ideja na različite načine, ali ono što je važno u upražnjavanju umetnosti je razmišljati o detaljima. U pogledu pisanja, na primer, ja sam zainteresovan za konstrukciju mojih rečenica i za aranžman reči. — o tome na koji način nešto želim da kažem — isto kao i o tome šta želim da kažem.

Na koji način je inicijacija uticala na tvoj život? Koja je posledica kada društvo uklanja ritule inicijacije za muškarce i žene?

Pre svega, ako iskusite istinsku inicijaciju to vam daje ne samo znak promene u vašem životu — uključujući unutrašnji život — to vam omogućava da osetite povezanost prema onima iz verovatno svake druge kulture, posebno pre-moderne ere, koji su prošli kroz inicijaciju. Većina ljudi to nema danas, tako da kada čuju za Šamanizam, npr. oni odmah žele da misle o tome u smislu politike 21-og veka.

Pad je, onda, kada imamo milione ljudi koji misle da mogu promeniti svet, ali nisu sposobni, ili ne žele, da poprave svoje sopstvene probleme. A ja mislim da svi mi znamo kakvi su ti ljudi kada se domognu moći.

Kako se možemo pobuniti na smislen način i osporiti laži našeg trenutnog naraštaja?

Mi moramo shvatiti da bez obzira šta nam društvo predstavlja kao nespornu (neupitnu) istinu, to je u osnovi moda i to će se promeniti, moguće vrlo dramatično, tokom sledeće decenije itd. Ono što verujemo danas, nismo verovali pre deset godina i nećemo verovati za deset godina u budućnosti. Ono što je moralno danas, neće biti moralno sutra. Ovo možemo videti veoma dobro na primeru feminista kao što je Germaine Greer — jednom je bila savremena i progresivna — a sada je osuđuju kao transfobičnu i represivnu. Oni koji se danas zalažu za najsavremenije poglede po pitanju pola, možda će doživeti istu sudbinu za nekoliko decenija. Da bismo se smisleno pobunili moramo biti usidreni protiv kotrljajućih morskih talasa politike. Kao takavi, moramo priznati nepostojanost današnjih zapadnjačkih političkih uverenja. I moramo imati razumevanje za ostale kulture, prošle i sadašnje i gledati na njih tražeći putokaze da bismo videli šta se uopšte obožava i poštuje. Onda možemo početi da utelovljavamo te pozitivne vrednosti i kvalitete koje je svaka zdrava kultura poštovala. Ne treba da osuđujemo druge. Ako odlučimo, npr. da postajati fizički jak je kvalitet koji želimo da razvijamo, ne treba da omalovažavamo one koji nisu jaki i koji mogu odbaciti fizičku snagu. To je njihov izbor.

Mi samo treba da postavimo primere za alternativne načine razmišljanja, življenja i bivstvovanja. Mi treba da ponudimo izbore, drugim rečima rečeno. Možeš da izabereš slabost i mi te nećemo osuđivati. Ili možeš da izabereš snagu i možeš znati šta to znači, obe stvari u smislu ličnog razvoja i bivstvovanja dela pozitivne zajednice koja ti pomaže da postigneš i mi ćemo te poštovati jer se boriš zajedno sa nama. Ovo treba da uradimo za svakoga. Možeš izabrati profesora koji će te nagraditi jer proveravaš prave kutije i izgovaraš ispravne zvukove ili pak, možeš preuzeti rizik i razmišljati van kutije “to think outside the box”. Možeš izabrati da jedeš smeće od hrane ili možeš izabrati da naučiš o nutriciji, da naučiš kako da kupiš hranu i kako da kuvaš i da jedeš bolje.

Glavna stvar je u tome da smislena pobuna mora da bude pozitivna i uzdizajuća.

Treba da poboljšava naše umove, tela i duhove.

Osoba treba da bude sposobna da vidi nekoga na ulici ko je deo ove smislene pobune i da kaže: “Ja želim da budem takav kao on!”. Mi želimo da poboljšamo kvalitet našeg bića i naših života u svim oblastima.

Takva pobuna treba da bude izbor, i kao takva, samim tim se bira. Ako se boriš da poboljšaš tvoj um, telo i duh, mi smo srećni da se borimo sa tobom i da ti pomognemo tamo gde možemo, tako da ti jednoga dana možeš da pomogneš nekom drugom.

Šta predlažeš ljudima koji gledaju da poboljšaju svoje živote fizičkim, duhovnim i filozofskim sredstvima? 

U pogledu filozofskog aspekta mislim da treba da čitate klasične tekstove od Poetske Ede(Poetic Edda) do Hagakure — ali takođe i moderne radove kao što su oni od Mitch Horowitz-a, Camille Paglia, Seth Godin-a, “The Power of Habit (Moć navike) od Charles Duhigg-a, “Grit” od Angela Duckworth-a, itd. Važno je biti sposoban živeti u ovom svetu i napraviti nešto od toga. Ne možemo ostati u prošlosti.

Što se tiče fizičkog aspekta savetujem bavljenje borilačkim veštinama prvenstveno onim koje se mogu koristiti u samoodbranu i onima koje vam pomažu da razvijete vaš karakter jednako kao i fizičko telo.

A vezano za duhovne stvari, preporučujem da imate dnevno praktikovanje. Treba da razmišljate kako da poboljšate vaš život — vaše zdravlje, ishranu, itd. — i kako da pomognete drugima da se poprave ako oni to žele. I delimično, treba odvojiti i vreme za neku vrstu ritualne meditacije, kao što je ona za razvijanje unutrašnje energije ili meditiranje na Čakre.

______________________________________________________________________

Pronađite nešto više o Angel-u na njegovm ličnom web-sajtu i pratite njegove radove koje objavljuje na portalu:  Phalanx i People of Shambhala.

Sa engleskog jezika na srpski preveo: Radomir Stevanović.

Advertisements

Comments are closed.

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: